Реци НЕ!

О садржају цигарета
 





Дувански дим је комплексни загађивач ваздуха, односно хетерогени аеросол који се састоји од око 4.000 различитих хемијских састојака у форми честица и гасова. Он садржи, између осталог, и надражљивце и системске отрове као што су никотин, водоник-цијанид, сумпор-диоксид, угљен-моноксид, амонијак, формалдехид, итд. Такође садржи и неке  канцерогене и мутагене (арсен, хром, нитрозамини, бензопирен). Поједине супстанце, као што су, на пример, никотин, кадмијум и угљен-моноксид, оштећују репродуктивне процесе. Дувански дим је најчешћи загађивач затворених просторија и њега је Америчка агенција за заштиту животне средине сврстала у “класу А” као хуманог канцерогена за који не постоји минимална сигурна доза изложености.
 
Састојци дувана:
 
1. Никотин – алкалоид
Досис тоxица (токсична доза) 0,003 – 0,005 г
Досис леталис (смртна доза) 0,04 – 0,06 г
Блокира пренос нервних импулса у ганглијским синапсама нервног система. Изазива дуготрајну деполаризацију и делује на симпатикус и парасимпатикус. Прво делује раздражујуће а онда депресивно.
 
2. Угљен-моноксид – ЦО – један од најјачих отрова са великим афинитетом према хемоглобину – настаје карбоксихемоглобин који блокира снабдевање целог организма кисеоником. Зато се јавља  главобоља, вртоглавица, поремећај у дисању и грчење крвних судова.
 
3. Угљоводоници – угљоводоници дуванског дима су врло интересантни због своје хроничне токсичности. Они делују директно надражајно те су одговорни за хронични бронхитис пушача и имају канцерогено дејство.
 
4. Цијановодонична киселина – ЦН – досис леталис (смртна доза) је 0,05 г – инхибира дисање ћелија блокадом фермената дисања, те се зато јавља недостатак кисеоника, вртоглавица, сметње вида и грачеви мишића.
 
5. Катрани дувана садрже више од 200 компоненти, од којих су многе токсичне. За сада се зна да 60 компоненти могу да изазову туморе код експерименталних животиња. Последња трећина цигарете садржи више катрана, никотина и осталих отрова, него прве две трећине заједно.
 
6. Амонијак – даје специјални, надражујући мирис дувану који сагорева. У организму може довести до крварења и слабљења десни. На слузници уста и носа изазива снижење способности чула укуса и мириса, док на слузници гркљана може да изазове неизлечиве последице.
 
7. Разни алдехиди – поред осталих и фармалдехид. Сви надражују дисајне путеве.
 
8. Фенол - отров који нагриза и веома оштећује ткиво. Густи дувански дим, својом топлотом до 60оЦ прави безболне опекотине по дисајним путевима, при чему понављана опекотина може и малигно да се измени.
 
Поред материја које се налазе у дувану и синтетишу приликом пушења, технолози дуванске индустрије у циљу постизања комерцијалних ефеката у процесу производње додају и материје које су отровне а неке и канцерогене (азбест – омогућава дуже задржавање пепела на цигарети, титан итд.)
ПолонијумР – радиоактивни полонијум и фосфатна ђубрива, која се додају земљишту да би се повећао принос и побољшао укус дувана, садрже уран и његове потомке после распада. У лабораторији још 1974. године утврђено је да радиоактивни полонијум, унет у дисајне путеве експерименталних животиња изазива рак. Полонијум се раствара у води и крвљу бива разнесен по телу. Поред тога, за време тињања цигарете, стварају се нерастворљиви кристали радиоактивног олова, радиоактивног полонијума и калцијум фосфата, који се таложе у ћелијама испод слузокоже дисајних путева. Полуживот радиоактивног олова је 22 године тако да оно представља трајни извор радиоактивног полонијума, који сад зрачи слузокожу дисајних путева дуги низ година након што је пушач оставио дуван.