Бројач
Facebook Like Box
Бројач за Онлајн недељу 14-20. март 2016
GOW15
-
prijava
Банери



Wikipedia

KlikniBezbedno





Анкета
Да ли Вам се допада школски сајт?

Допада ми се
Не допада ми се
Нисам сигуран/на


Резултати
Претрага


Календар
Новембар 2017
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930


Администрација


О нама

              
              Петровачки крај, крај око реке Млаве, држале су четири царевине: Византија и Рим, српско и турско царство. У сенци недадашњег пута ВИА МИЛИТАРИС, којим су стари Римљани означавали правце кретања и градње, настала су и већина насеља петровачког краја.

Села: Шетоње, Ћовдин, Везичево, Ждрело и Бусур, као насеља су постојала и у средњем веку. На уласку у Горњачку клисуру гордо се уздижу две куле, као стражари кроз векове. У време које памти овај крај, за време краљева Драгутина и Милутина, читав крај Браничева припојен је Србији. Тада ће и кнез Лазар подићи манастир у Горњаку, који ће остати кроз векове страдања.

 Место Шетоње налази се на 14 километара од Петровца на Млави. Збијеног је типа (53,1 % аграрно становништво), троугластог је облика. Село се налази на изласку Млаве из Горњачке клисуре. Површина атара износи 3.589 хектара.
                  По легенди село је добило име по томе што су се поред Млаве шетали Кнез Лазар и Књегиња Милица. Православна црква Св.Михаила подигнута је 1829. године (споменик културе).

О лепотама нашег краја писао је и песник Ђура Јакшић у својој песми  „Ноћ у Горњаку“ где каже:
                                                                       „Од великог села до самога Ждрела,
                                                                       Ко да је вила неки ћилим разапела.“

                Познати извори о прошлости овог краја јесу књиге: Феликса Каница „Србија, земља и становништво“ и Јоакима Вујића „Путешествије по Србији“ као и записи Петра Радовановића, директора свих тадашњих школа у Србији. Феликс Каниц о Шетоњу бележи следеће: „Село Шетоње, које је 1837. године отворило прву основну школу у срезу и доградило је 1869. године када сам први пут видео звоник уз цркву Светог Архангела Гаврила...“.
                   Поменути аутор у посети Шетоњу, затиче не само школу крај цркве, већ и двојицу учитеља: Алексу Божића и Николу Ђорђевића, као и свештеника Новицу Жутића. У овој школи поред деце из Шетоња учила су деца из околних дванаест насеља. У њој се учило читање, писање, веронаука и рачун. То ће трајати све до 1862. године када поред Петровца и Шетоња школе добијају Витовница и Рановац.

                   По попису из 1910. године у Шетоњу ради школа са два учитеља, један од њих је отац хероја чије име носи школа, Мирослава Букумировића Букума.
                До изградње новог школског објекта 1962. године школа је радила у старој школској згради на улазу у село, у близини цркве. Школа је била четвороразредна, а предметну наставу ученици су похађали у Великом Лаолу. Преласком у нову школску зграду настао је нов начин њеног рада и организовања и повезивања са друштвеном средином. Школа постаје централна са издвојеним одељењима у Везичеву, Ждрелу и Ћовдину, у којима се организује рад са децом од припремног до четвртог разреда. Вишу наставу, ученици из ових насеља и неки ученици из Бусура похађају у Шетоњу.

                   Школа се данас налази у центру места Шетоње. Повезана је мрежом улица тако да је доступна ученицима који живе у кућама које су удаљене од школе. Аутобуском линијом повезано је са Петровцем, а та иста линија повезује и подручна одељења-села, што омогућује ученицима да користе аутобуски превоз до школе.

                Школа постоји 175 година. Настава се одвија у матичној школи (у једној смени) и издвојеним одељењима која се налазе у местима: Ждрело, Ћовдин и Везичево. Школски објекат датира од 1962. године уз доградњу другог дела зграде 1979.године.
           Основна школа „Мирослав Букумировић-Букум“ броји 208 ученика од првог до осмог разреда. У Матичној школи наставу похађа 155 ученика, а у издвојеним одељењима 53 ученика.