ВАЖНИ ЛИНКОВИ

РАСПОРЕД НАСТАВЕ (РТС 3)
за актуелну недељу



РТС ПЛАНЕТА
- Праћење наставе уживо



pedagog.rs - Пружање психолошке саветодавне подршке ученицима, родитељима и запосленима у установама образовања и васпитања



Школска библиотека (погледај више...)

Наша Фејсбук страница
Наш YouTube канал
Календар
Септембар 2020
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930


Анкета
Да ли Вам се допада школски сајт?

Допада ми се
Не допада ми се
Нисам сигуран/на


Резултати
Администрација


О Шетоњу

              
              Петровачки крај, крај око реке Млаве, држале су четири царевине: Византија и Рим, српско и турско царство. У сенци недадашњег пута ВИА МИЛИТАРИС, којим су стари Римљани означавали правце кретања и градње, настала су и већина насеља петровачког краја.

Села: Шетоње, Ћовдин, Везичево, Ждрело и Бусур, као насеља су постојала и у средњем веку. На уласку у Горњачку клисуру гордо се уздижу две куле, као стражари кроз векове. У време које памти овај крај, за време краљева Драгутина и Милутина, читав крај Браничева припојен је Србији. Тада ће и кнез Лазар подићи манастир у Горњаку, који ће остати кроз векове страдања.

 Место Шетоње налази се на 14 километара од Петровца на Млави. Збијеног је типа (53,1 % аграрно становништво), троугластог је облика. Село се налази на изласку Млаве из Горњачке клисуре. Површина атара износи 3.589 хектара.
По легенди село је добило име по томе што су се поред Млаве шетали Кнез Лазар и Књегиња Милица. Православна црква Св.Михаила подигнута је 1829. године (споменик културе).

О лепотама нашег краја писао је и песник Ђура Јакшић у својој песми  „Ноћ у Горњаку“ где каже:

                                                                       „Од великог села до самога Ждрела,
                                                                       Ко да је вила неки ћилим разапела.


Познати извори о прошлости овог краја јесу књиге: Феликса Каница „Србија, земља и становништво“ и Јоакима Вујића „Путешествије по Србији“ као и записи Петра Радовановића, директора свих тадашњих школа у Србији. Феликс Каниц о Шетоњу бележи следеће: „Село Шетоње, које је 1837. године отворило прву основну школу у срезу и доградило је 1869. године када сам први пут видео звоник уз цркву Светог Архангела Гаврила...“.

Поменути аутор у посети Шетоњу, затиче не само школу крај цркве, већ и двојицу учитеља: Алексу Божића и Николу Ђорђевића, као и свештеника Новицу Жутића. У овој школи поред деце из Шетоња учила су деца из околних дванаест насеља. У њој се учило читање, писање, веронаука и рачун. То ће трајати све до 1862. године када поред Петровца и Шетоња школе добијају Витовница и Рановац.